KUBA POD PRITISKOM AMERIKE DONELA ISTORIJSKU ODLUKU! Predsednik socijalističke ostrvske zemlje najavio ekonomske reforme po uzoru na OVE dve države!
Dodajte Kurir u vaš Google izborKubaje saopštila planove da reformiše svoju ekonomiju po modelu socijalističkih tržišnih ekonomija Kine i Vijetnama, a predsednik Migel Dijaz-Kanelizjavio je da bi planirano otvaranje omogućilo veće učešće privatnog sektora, umesto dosadašnje snažno državno kontrolisane planske ekonomije.
On je u petak najavio paket ekonomskih reformi sa ciljem privlačenja investicija, proširenja učešća Kubanaca koji žive u inostranstvu u ekonomiji i decentralizacije delova državne uprave.
Nije izneo detalje mera niti vremenski okvir njihove primene, ali je u obraćanju državnim medijima rekao da je sada "vreme za promene" i da zemlja "jednostavno ne može da nastavi ovim putem".
Reforme i dalje moraju da budu odobrene od strane Politbiroa Komunističke partije i Nacionalne skupštine Kube.
- Predložene mere će omogućiti da se reše dugogodišnje protivrečnosti između centralnog planiranja i podsticaja - rekao je Dijaz-Kanel novinarima u petak. On je naveo da su planirane i promene u poljoprivrednom sektoru, kao i restrukturiranje državnog aparata.
Pored toga, neke ekonomske aktivnosti koje su ranije bile zabranjene za privatne aktere ubuduće bi mogle biti dozvoljene, ali nije izneo dodatne detalje.
Vlada Sjedinjenih Američkih Država pojačala je ekonomski pritisak na Kubu u poslednjim mesecima kroz niz sankcija, nastojeći da podstakne političke i ekonomske reforme na ostrvu.
Odnosi između Vašingtona i Havane su napeti još od revolucije 1959. godine koju je predvodio Fidel Kastro.
- Svaku priliku usred krize treba iskoristiti kao trenutak za uzlet, kao trenutak za rast - rekao je Dijaz-Kanel, prema saopštenju predsedništva koje su preneli državni mediji.
- Postavili smo grupu prioriteta za suočavanje sa ovom situacijom - dodao je, bez navođenja konkretnih mera.
Najava dolazi u trenutku kada se Kubanci suočavaju sa nestašicom goriva zbog američke naftne blokade i nesigurnošću u snabdevanju hranom. U januaru su Sjedinjene Američke Države dodatno pooštrile ograničenja na uvoz nafte na Kubu, u pokušaju da izvrše pritisak na vladu ostrva da promeni politički i ekonomski model, što je pogoršalo višegodišnje probleme.
Dijaz-Kanel je rekao da vlasti razmatraju mere koje se odnose na spoljnu trgovinu, izvoz, lance snabdevanja i logistiku. Bez detaljnijeg objašnjenja, nagovestio je da bi vlada mogla da ukine obavezne državne posrednike u uvoznim i izvoznim poslovima i omogući tarifne olakšice za one koji uvoze sirovine za proizvodnju.
Ranije je brod sa skoro 100 tona hrane i osnovnih potrepština stigao iz Kolumbije kao deo humanitarne pomoći koju je nekoliko zemalja poslednjih meseci poslalo Kubi, dok američki energetski embargo i dalje traje.
Brod, koji je isplovio iz Kartahene početkom juna, ušao je u luku Havana u petak rano ujutru, ploveći pod kolumbijskom zastavom i uz pratnju malog kubanskog pomoćnog broda, potvrdila je agencija AP.
Kolumbijska predsednička agencija za međunarodnu saradnju saopštila je da je, po nalogu predsednika Gustava Petra, pošiljka uključivala nekvarljivu hranu, lekove, bolnički materijal, električne komponente, solarne panele i druge potrepštine.
Brod je takođe prevozio sedam tona robe koje su prikupile grupe koje se solidarišu sa Kubom. Prošlog vikenda, u Havanu je stigao još jedan brod sa 1.700 tona osnovnih potrepština iz Meksika i Belizea.
Krajem januara, predsednik SAD Donald Trampzapretio je uvođenjem carina svakoj zemlji koja prodaje ili isporučuje naftu Kubi. Taj potez dodatno je produbio krizu izazvanu američkim sankcijama. Vašington vrši pritisak na kubansku vladu da oslobodi političke zatvorenike i krene ka političkoj i ekonomskoj liberalizaciji u zamenu za ukidanje sankcija.
Kuba proizvodi samo 40% svoje nafte, što ostrvo čini delimično paralizovanim i izloženim ozbiljnim nestašicama električne energije.
(Kurir.rs/Yahoo News/NBC News/Preneo: V.M.)